Шта чинити када се поквари пуно буре киселог купуса?
Јесенас смо киселили купус у два бурета. Једно смо оставили у релативно топлом подруму, да би се брзо укиселио, а други смо изнели напоље у неку полу-отворену гаражу.
Купус у спољашњем бурету је био одличан и појели смо га до краја зиме, док се купус у подруму врло брзо укварио, хахватало се много беле пене на врху и искрено, није нико био расположен да га испробава и једе. Тако је стајао у бурету целе зиме, скоро до маја месеца. Лакше је одлагати него очистити буре, зар не? 🙂
Е, кад је отоплило, више нисам могао да одлажем, да се не би десила нека катаклизма, па сам ископао рупу у земљи и у њу испразнио сав садржај оба бурета (од поједеног купуса је остало доста расола, са којим такође нисам знао шта да радим).
Овде се види још једна од погодности живота на селу и у природи, што се овакве ствари лако решавају. У центру града са пуним буретом поквареног купуса би била велика незгодација.
Купус није уопште заударао!
Оно што је веома занимљиво и чему не могу да се начудим, је то што је покварени купус, отприлике шест месеци у белој пени стајао на топлом и када сам га отворио пред пражњење, није било ни пене нити непријатног мириса.
Такође, када сам унео буре у купатило да га оперем у туш-кабини, имало је пријатан мирис здравог киселог купуса. Дакле, ни у кући се чак није осетило било шта непријатно.
После ми је било криво што сам одмах сав купус изручио у рупу. Волео бих да сам га пробао, чисто из радозналости. Просто ми није јасно шта се ту догодило. Зашто купус на крају није имао белу пену, коју је имао јесенас и како то да није ни заударао? Ако неко можда зна, молим да ми јави.
Подржите наш рад и своје здравље поручивањем наших производа из Продавнице.
Хвала Вам на читању и гледању.
Свако добро вам желим. Остајте с Богом!